Zašto?

spomenik_zasto_gore

U sredu 23. aprila 2014. godine navršiće se 15 godina od NATO bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije, kada je poginulo 16 radnika RTS-a. Na jednostavno pitanje koje već godinama postavljamo ovim povodom, odgovora još uvek NEMA.

U noći između 22. i 23. aprila 1999, u dva sata i šest minuta, u zgradi RTS-a ubijeni su:

Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru , Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, Slobodan Jontić (54), monter.

Godinu dana po bombardovanju, međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ oglasila se saopštenjem u kojem se navodi:

„23. aprila 1999. godine u 2.06 NATO je bombardovao zgradu RTS-a u Beogradu gde je usmrtio 16 ljudi. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj… I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad.“

Čelnici NATO ostali su, međutim, pri tvrdnjama da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je formirana da ispita, između ostalog, i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici na sigurnije položaje.

Porodice stradalih i njihove kolege iz RTS-a održaće i ove godine, kod spomenika „Zašto“, pomen, a njima u sećanje organizuje se i Memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom „Igrajmo za 16“ koji se igra od 2000. godine inicijativom zaposlenih radnika RTS.

Milan Joksimović

47 godina, obezbeđenje


Rođen je 15. februara 1952.godine u selu Retkocer, opština Medveđa, od oca Radisava i majke Miluše kao jedino muško dete, od četvoro rođene dece. Unuk je i praunuk iz porodice Joksimović koji su nastradali od strane albanaca za vreme Balkanskih ratova i prvog svetskog rata. Završio je srednju ekonomsku školu i bio student Više poslovne škole. Svoje prvo zaposlenje je dobio u RTS-u i tu i ostao da radi. Bio je primeran radnik i još bolji kolega. Pošteno i časno je obavljao svoj posao i za to dobijao nagrade. Bio je omiljen i svoje kolege dočekivao nasmejanog lica. Smisao njegovog života bila je mnogobrojna porodica. Briga o bolesnoj majci i ocu udaljeni 400 kilometara od njega bila je prevelika, ali pravi smisao za njega su bile njegove ćerke – Marija, Bojana i Milica,koje je obožavao. Maloleletne, ostale su na brigu i utehu majci Dragani. Iza njega ostaju majka, otac, ćerke, supruga i sestre.

Sahranjen je u Beogradu na Novom groblju.


    Milovan Janković

    33 godine, tehničar razmene


    Rođen je 10. marta 1940. godine, kao srednje dete od trojice sinova, u porodici u malom sremačkom selu Karlovčić, u seljačkoj porodici. Osnovnu školu je završio u svom selu, a zanat preciznog mehaničara u Zemunu. Posle zvršenog zanata zapošljava se u preduzeću „Moma Stanojlović“- vojni aerodrom. Tu je stekao veliko iskustvo majstora i dobio zvanje visokokvalifikovanog majstora, a posle nekoliko godina završava i večernju srednjo – mašinsku školu. U preduzeću „Moma Stanojlović“ je radio 12 godina i sa tim velikim iskustvom od 12 godina prešao je da radi u RTS. U RTS-u je radio preko 20 godina. Trebao je da za godinu dana ode u penziju, ali kobna noć mu je presekla sve planove i njegov život. U momentu pogibije iza njega su ostali supruga Dragana, sinovi Aleksandar i Slobodan, snaha Vesna i unuka Milica koju je obožavao. Takođe ostaje stari otac i dvojca braće. Bio je izuzetno dobar suprug i roditelj. Mnogo je voleo svoju decu i porodica mu je bila na prvom mestu. Voleo je sport, a od društvenih igara najviše šah. Miki je bio vedrog duha i veoma zabavan u društvu, veliki čovek, majstor i veliki drug.
    Sahranjen je na Bežanijskom groblju.


      Ivan Stukalo

      47 godina, obezbeđenje


      Rođen 23. septembra 1965. godine u Beogradu, drugo dete od oca Aleksandra i majke Jelene. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Godine 1989. počinje da radi u RTS-u prvo na Trećem kanalu, a godine 1991. u programu za inostranstvo, kao realizator satelitskog programa, učestvujući u realizaciji emisija namenjene našim ljudima u dijaspori kao što su „Most“, „Na drugoj liniji“ i mnoge druge. U brak sa Gordanom stupa 10. juna1995. godine. Zbog ekonomske situacije u zemlji prihvata se honorarnog posla na televiziji BK. Godine 1997. dobija toliko željenu ćerku Mariju.
      Dostojanstven, tih, strpljiv, kreativan, vredan, uvek nasmejan, pun životnog optimizma, omiljen među kolegama i brojnim prijateljima. Porodica mu je bila na prvom mestu. Sahranjen je u Beogradu na Topčiderskom groblju i iza sebe je ostavio ćerku, majku, oca, suprugu i sestru. 


        Ksenija Banković

        27 godine, video mikser


        Rođena je 16. juna 1971. godine u Beogradu, od oca Vlastimira i majke Borke, rođene Dakić. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu, na Voždovcu (OŠ „Karađorđe“, Dvanaesta gimnazija) gde je živela u porodičnoj kući. Po završetku gimnazije pokušala je da upiše fakultet dramskih umetnosti – odsek montaže, u Beogradu. Kako nije uspela da upiše FDU, a zbog ljubavi prema filmu i televiziji počinje da radi kao video mikser u TV „Politika“, potom prelazi u „Studio B“, da bi 1. septembra 1994. godine počela da radi u RTS-u. Bila je veoma vredan i dobar radnik, zbog čega je pohvaljivana i dobijala nagrade. Fotografski aparat nije ispuštala iz ruku, tako da je iza nje ostalo bezbroj filmova i fotografija. Izgubila je život, kao i još petnaest njenih kolega 23. aprila 1999. godine u 02:06 časova na svom radnom mestu u zgradi RTS-a u Aberdarevoj br.1. Nije stigla da se uda i zasnuje porodicu. Iza sebe je ostavila oca Vlastimira, majku Borku i sestru Anu.
        Sahranjena je 01. maja 1999. na Novom groblju u Beogradu.


          Nebojša Stojanović

          26 godina, tehničar mastera


          Nebojša je rođen 17. juna 1972. godine u Beogradu, od oca Milana i majke Živane-Žanke. Rođen je kao treće i željeno dete u porodici intelektualaca, ali nesrećnih, jer od petoro rođenih u životu je ostao samo on. Odrastao je u naselju Miljakovac – Beograd. Završio je osnovnu školu „France Prešern“, srednjo – tehničku školu „Nikola Tesla“ i započeo vanredne studije Saobraćajnog fakulteta. Vojni rok odslužio je u Sarajevu godine 1991/1992. U toku odluženja istog, započeo je i rat u Sarajevu. Našao se i tamo na barikadama ali srećom je preživeo povratak svoje jedinice u Srbiju. Kao dečak od četiri godine, počinje da skija i to mu postaje strast i hobi. Svake godine zimuje po raznim skijaškim centrima, osvaja mnoge prve i druge nagrade na ski stazama od Srbije, Makedonije, Bosne, Češke i Rumunije. Poslednje skijanje na koje odlazi je bilo mesec dana pre nego što će započeti bombardovanje Srbije. U RTS se zapošljava avgusta 1994. godine. Ubrzo ostaje bez oca Milana za kog je bio izuzetno vezan. Tokom svog kratkog života stekao je puno prijatelja. Plenio je svojom pojavom i uvek ga rado pozivao i dolazio kod njega. Za svakog je imao vremena i bezgranično strpljenje. Svoj mladi život završava pod bombama NATO alijanse 23. aprila 1999.godine. Neoženjen iza sebe ostavlja samo majku.
          Sahranjen je 28.aprila na Manastirskom groblju u Beogradu.


            Dragorad Dragojević

            27 godina, obezbeđenje


            Dragorad je rođen 02. aprila 1972. Rodio se u poštenoj porodici, od oca Obrada i majke Milene. Dragorad se zaposlio u RTS-u 1997.godine. Radio je časno i pošteno. Zarađeni novac delio je nesebično sa svojom porodicom.

            Bio je ćutljiv i povučen. Nije stigao ni da se oženi, da bar potomke ostavi. U svom bolu ostali su otac, majka i mlađi brat Dejan. Dragoradu je RTS podigao spomen obeležje u Aberdarevoj br. 1 a, ispod bivšeg antenskog stuba.


              Dejan Marković

              40 godina, obezbeđenje


              Dejan je rođen 15. maja 1959.god. U Beogradu, u porodici intelektualaca. Skladni odnosi u njoj i optimističke, prosperitetne 60-te, omogućile su mu da razvija mnogobrojna interesovanja i široke intelektualne sposobnosti. Bio je odličan đak, pohađao je muzičku školu i sve plenio neobičnim šarmom i toplinom. Mašinski fakultet upisuje 1978.godine. Prve dve godine je dao redovno. Međutim, preokupiranost aktivnim bavljenjem muzikom, a kasnije teška bolest i prerana smrt majke Branislave, usporila je, pa i zaustavila studije. Godine su neumitno prolazile i trebalo je rešavati radni status. Odlučio je da se zaposli i zaposlio se u dobrovoljnom vatrogasnom društvu Vračar, gde ke stekao kvalifikacije radnika obezbeđenja. Rad je bio danonoćan, a lokacije razne. Godine 1995, zaposlio se u RTS-u. Vrlo brzo su u njemu prepoznali sina nekadašnjeg generalnog sekretara, jednog od zaslužnih utemeljitelja te informativne kuće. Godine 1997. je dobio stalno zaposlenje. Završio je kurs za realizatora. Očekivalo se da u prvoj reorganizaciji bude raspoređen na bolje radno mesto i da zasnuje porodicu. Međutim, sudbina ga je gurnula u tu paklenu noć. Iza njega ostaje otac i brat sa porodicom.

              Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.


                Aleksandar Deletić

                30 godina, kamerman


                Rođen 31. avgusta 1968. godine u Beogradu, od oca Vladislava i Majke Ljiljane (rođene Sterđević) kao drugo od dvoje dece. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, na Banovom Brdu, gde je živeo u porodičnoj kući. Posle srednje škole odlazi u vojsku, a po završetku vojske upisuje Višu turističku školu u Košutnjaku. Zatim se ženi Aleksandrom Piha iz Beograda i zapošljava se u RTS-u kao kamerman. Umetnički nadaren oduvek je imao interesovanja za fotografiju i film. Stoga i tolika ljubav i požrtvovanje za posao kamermana koji je do poslednjeg trenutka i radio. Iza njega ostaju majka, otac i sestra sa porodicom.

                Sahranjen je na Topčiderskom groblju u Beogradu.


                  Branislav Jovanović

                  50 godina, tehničar mastera


                  Rođen je 11. aprila 1949. godine u Beogradu, od oca Petra i majke Nene. Odrastao je u porodici sa duhom za kvalitetan i kreativan način života. Profesionalizam karakteristika na koju je izuzetno bio ponosan. Za njega ništa nije bilo nerešivo. Visprenost i odlučnost su takođe bile odlike njegove ličnosti. Bio je posvećen porodici i radu na televiziji. Po završetku Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ i odsluženog vojnog roka zapošljava se u RTS-u. Od pripravničkih dana radi u tehnici sa radnim mestom u masteru. Kasnije obučava mlađe izvršioce tog posla sa pristupom korektnog kolege, prijatelja učeći ih koliko je važno pored dobrog poznavanja posla, na prvom mestu biti čovek. Za sobom je ostavio majku, sina Nebojšu i suprugu Milu.

                  Bane je sahranjen 04. aprila 1999.godine na Novom groblju.


                    Jelica Munitlak

                    27 godina, šminkerka


                    Rođena je 16. juna 1971. u Beogradu od oca Dušana i majke Branke, kao drugo dete od dvoje rođenih. Iza Jelice ostaju majka i otac. Sahranjena je pored starije sestre, koja je preminula deset godina ranije, na Bežanijskom Novom groblju.

                    Početkom 2002. godine umire i otac Dušan i ostaje samo majka Branka.


                      Tomislav Mitrović

                      61 godina, režiser programa


                      Rođen 06. marta 1938. godine u Leskovcu. Iza sebe ostavlja dve kćeri i suprugu. Starija kći strada, nesmotrenoššću gradskog prevoznika, 2001.godine. Ona iza sebe ostavlja dečaka od 5 godina.
                      Tomislav je sahranjen na Topčiderskom groblju u Beogradu.


                        Siniša Medić

                        32 godine, dizajner programa


                        Rođen je 11. novembra 1966. godine u selu Kačarevu od oca Dragana, tada radnika prehrambene opreme „Minel“- Pančevo i majke Vere, rođene Zlatanović, tada domaćice.

                        U Beograd se doseljava 1973. gde Siniša završava osmogodišnju školu, usmereno obrazovanje elektrotehnike – smer studijska i TV tehnika. Majka se zapošljava u rafineriji „Beograd“ gde radi kao radnica u proizvodnji, do penzije. Siniša za vreme školovanja trenira fudbal i igra u „Palilulcu“, od petlića do prvog tima. Po završetku škole radi preko omladinskih i studentskih zadruga razne poslove i zaradjuje sebi za život. Preko uslužnog preduzeća „Dedinje“ zapošljava se u RTS kao mikroman i ton majstor, na određeno vreme. Pošto se pokazao kao dobar radnik, 1994. godine je primljen u stalni radni odnos. U momentu pogibije radio je na radnom mestu dizajner programa u režiji programa RTS-a. Ima dosta medalja sa fudbalskih turnira i takmičenja u plivanju. Nije bio oženjen. Vojni rok je služio 1985/1986 u Sinju, bivša SFRJ i izašao sa činom desetara-komandir odeljenja. Bio je veoma omiljen među kolegama, pa su zajedno organizovali mnoge žurke i zabave. Od porodice ostali su majka, otac i brat sa porodicom.

                        RTS mu podiže spomen obeležje ispod antenskog stuba u Aberdarevoj broj 1a.


                          Slaviša Stevanović

                          32 godine, tehničar razmene


                          Rođen je 09. marta 1967. godine u Žitnom potoku kod Prokuplja od maje Marije i oca Miomira, kao prvo dete od dvoje rođenih. Završio je Građevinsku školu u Beogradu. U RTS-u se zaposlio 1989. godine kao spoljni saradnik, a 1992. zasniva radni odnos na radnom mestu emitovanje programa u satelitskoj režiji. Tokom svog, nažalost kratkog veka, radio je na realizaciji emisija kasetnog sistema u informisanju naših ljudi gde god žive – Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj… To je bilo vreme početka satelitskog programa. Sarađivao je sa stranim televizijama. Najznačajnija od tih saradnji je sa Markom Jošilom sa TV Keln, za koga je radio montažu i realizaciju velike emisije „Mongolija“ koja je emitovana na Nemačkoj, a i na našoj TV. Sve svoje slobodno vreme provodio je u televiziji. Bio je veoma cenjen i omiljen, pomagao je kolegama i zato su ga zvali „mali režiser“. U poslednje vreme radio je na realizaciji programa za inostranstvo- Avantura, na koju je bio vrlo ponosan. Radio je svoj posao sa puno entuzijazma, živeo je za RTS i za nju umro. A kako reče jedan njegov kolega, retko se sreće tako skroman i dobar čovek, a toliki profesionalac.

                          Nije stigao da osnuje porodicu. Iza sebe je ostavio majku, oca, koji je od tuge preminuo posle šest meseci i sestru.

                          Sahranjen je na seoskom groblju u Sremčici kraj Beograda.


                            Slobodan Jontić

                            54 godine, monter


                            Rođen je 22. januara 1945. godine u mestu Nišor – opština Pirot.
                            U bombardovanju RTS-a poginuo je tu na radnom mestu 23.04.1999.godine u 02.06 časova. Iza njega ostaju sin Vladimir, majka i supruga Dušica.

                            Sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu.


                              Darko Stoimenovski

                              25 godina, tehničar razmene


                              Rođen je 31. avgusta 1973. godine u Beogradu, od oca Kuzmana i majke Marije, kao prvo dete od dvoje rođenih. Elektrotehničku školu je završio 1992. godine, a vojni rok odslužio u Bačkoj Topoli u Gnjilanu. Od aprila 1994.godine je radio u RTS-u kao honorarni tehničar u međunarodnoj režiji.

                              Imao je srećno detinjstvo okruženo porodicom intelektualaca, skromnih prihoda, ali za razliku od toga, svoje mladalačke godine proživeo je u teskobnom i ratnom okruženju u kojem je i bila i cela zemlja. Bio je veoma omiljen u celom društvu, voleo je sport, košarku posebno, voleo je svoj posao, ljude. Nadao se i očekivao neki bolji život za sve. Na žalost rat je prekinuo sve. Imao je 25 godina, najmlađi koji je ubijen te noći. Kao i njegove kolege, potpuno nevine žrtve, izgubio je život na radnom mestu u ratnom zločinu protiv civila. Iza Darka ostao je otac Kuzman profesor, majka Mirjana- Beba tehničar, sestra Biljana i devojka Dragica.

                              Sahranjen je na groblju u Pinosavi kraj Beograda.


                                Dragan Tasić

                                30 godina, električar


                                Rođen je 05. maja 1968. godine u Beogradu od oca Ranka i majke Jovanke.
                                Osnovnu školu je završio u Beogradu, takođe i srednju elektrotehničku školu „Rade Končar“, sa zvanjem električara. Po završetku srednje škole radio je preko omladinske zadruge, kao honorarni radnik u RTS-u, a odatle odlazi i na odsluženje vojnog roka. Svoj stalni radni odnos zasnovao je 1989. godine zaposlivši se kao električar u RTS-u. Posao električara je bio jedini posao koji je voleo i to obavljao sa izuzetnom ljubavlju. Prilikom bombardovanja RTS-a poginuo je tu, na radnom mestu, a svojih 30 godina života i nepunih 10 godina radnog staža. Nije stigao da osnuje porodicu. Iza njega ostaju majka, otac i mladji brat.
                                Sahranjen je na Bežanijskom groblju u Beogradu.


                                  www.igrajmoza16.rs